Home Moja Ruma Ko je, zaboga, Slavko Vorkapić?

Ko je, zaboga, Slavko Vorkapić?

0
0
94

Uvek sam verovao da je stvaranje filma u osnovi umetnost, a ne industrija.

Ko bi rekao da će mladi srpski slikar, rodom iz Dobrinaca kod Rume, a koji je crtkao po krajevima listova svojih svezaka ne bi li prelistavanjem naposletku dobio pokretne slike, postati jedan od najvećih inovatora na polju filmske montaže i priznati teoretičar filma sa karijerom dugom četrdeset godina?

KAD SI VEĆ TU, NE PROPUSTI: U senci genija: bračne dužnosti Mileve Marić

U SAD Slavko Vorkapić odlazi 1920. a želju da radi na filmu pružio mu je prijatelj Reks Ingram. Vorkapić je dobijao male uloge u filmovima, a u filmu Skaramuš oprobao se i kao Napoleon.

Do 1928. napravio je jedanaestominutno eksperimentalno filmsko ostvarenje po imenu Život i smrt holivudskog statiste broj 9413, a u izradi mu je pomogao Robert Flori, asistent Čarlija Čaplina.

Broj 9413 simboličnog je karaktera i predstavlja kombinaciju Vorkapićeve godine rođenja 1894. i 13 dolara sa kojima je on došao na Američko tlo.

Film je navodno koštao tričavih 97 dolara, a Vorkapić je bio dosetljiv te je od Florijeve kuhinje napravio studio, a scenografija koju su sačinjavale igračke, prazne kutije od cigareta i konzerve, oživljena je uz pomoć jedne sijalice od 400 vati koja je bacala ogromne senke, ali i uz čitavu lepezu pokreta Vorkapićeve kamere.

Ovo kratko ostvarenje satirična je i polutragična priča o ambiciji osuđenoj na propast i svetu koji uništava dušu. Život i smrt holivudskog statiste broj 9413 označio je početak Vorkapićeve karijere pokazavši njegovu sposobnost da kreira nešto živopisno i nezaboravno sa ne tako mnogo materijala.

Avgusta 1934. premijerno je prikazan film Zločin bez strasti Hekta i Mekartura, a slobodno se može reći da uvodne sekvence osamdeset godina kasnije i dalje ostavljaju gledaoce bez daha.

Naime, dok tri furije, svima dobro poznate iz grčke mitologije, obleću nad Njujorkom i podsmevaju se običnim smrtnicima, gledaocu ne preostaje ništa drugo nego da dopusti da ga obuzme osećaj bespomoćnosti i beznađa.

Vorkapićevo umeće za mnoge je bilo tajna, a o njemu se govorilo gotovo sa strahopoštovanjem. Film sam je tako snažan da može da izrazi i ono što nije moguće izraziti drugim medijumima, Vorkapić je izjavio jednom prilikom.

Uvodne sekvence za film Zločin bez strasti predstavljaju remek-delo i Vorkapićevo nastojanje da ukaže na psihološke efekte koji se mogu postići delotvornom filmskom montažom.

Vorkapić je karijeru gradio u zlatno doba Holivuda, a sve do svoje smrti 1970. svoje filmske teorije uspešno je primenjivao u praksi i to u velikim centrima poput MGM-a i Paramount-a, a sarađivao je sa brojnim rediteljima.

Frenk Kapra imao je samo reči hvale za Vorkapića:

Hvala ti Vorky! Divim ti se i poštujem tvoj neizmeran doprinos filmu… Uneo si nešto novo, nešto maštovito u film i magiju koja je spasavala loše filmove, a uzdizala dobre. Iz ličnog iskustva znam koliko si stvaralaštva uneo u moje filmove… Volim te kao velikog umetnika.

Očigledno je da je Vorky svoje umeće dokazao i u filmu Viktora Fleminga iz 1941. Ko bi drugi nego Vorky uspeo da dočara transformaciju milog doktora Džekila u ubilački nastrojenog gospodina Hajda?

Legendarni Spenser Trejsi jednim udarcem biča čini da se dve ždrebice u galopu pretvore u dve prelepe dame koje igraju Ingrid Bergman i Lana Tarner. PRAVA MAGIJA, ZAR NE?

Svoj pečat Slavko Vorkapić ostavio je i u prvom kanadskom 3D horor filmu po imenu Maska. Njegove scene halucinacije nisu samo šlag na torti, već cela torta, razlog zbog kojeg je ovaj film stekao kultni status.

Jedan psiholog pronalazi staru masku Asteka, a čuvši glas koji mu kaže da masku stav na lice, on je i stavlja. Istovremeno, i publika stavlja 3D naočare, te zabava može da počne.

Kada psiholog skloni masku sa lica, otkriva beživotno telo u sobi i daje sebi obećanje da masku više neće stavljati. No, kako to obično biva, obećanja su tu da se krše…

 

Load More Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *