Home Moja Ruma Porodični portret: Piter i Borislav Bogdanovič

Porodični portret: Piter i Borislav Bogdanovič

0
0
1,081
Sedamdesetih godina prošlog veka, Piter Bogdanovič pridobio je čitavu Ameriku svojim enciklopedijskim znanjem o filmovima i remek-delima među kojima su Poslednja bioskopska predstava, Šta ima novo doktore, Mesec od papira.

Na vrhuncu slave družio se sa svojim idolima: Grantom, Hičkokom, Hoksom, Velsom, Stjuartom. Nakon snimanja filma Svi su se smejali kada je njegovu ljubavnicu i glavnu glumicu Doroti Straten ubio njen ljubomorni suprug, karijera mu kreće silaznom putanjom.

Uspeh je mnogo suroviji od neuspeha! Sa neuspehom nekako možete koketirati, možete kazati: “Mene niko ne razume”. Ali, to ne možete reći ako ste hit.

Tokom osamdesetih, Bogdanovič je snimio tek tri filma, uključujući i voljenu Masku, a devedesetih se orkeće televiziji. Sebe smatra jednim od poslednjih živih aktera zlatnog doba američke kinematografije

Bogdanovič je u svet filma zakoračio zahvaljujući njegovom ocu, Borislavu, srpskom pijanisti i slikaru post-impresionističke škole, a koji je, našavši se pred pretnjom rata, sa suprugom Hermom došao u Njujork 1939. godine.

Kada je 1975. boravio u Jugoslaviji, proslavljeni filmski reditelj kratko se osvrnuo na vrednosti porodice Bogdanovič:

Ostali smo Jugosloveni i u Americi. Zapravo, Sloveni, slovenske duše. Moj otac, veliki optimista i dobar slikar, nikada nije hteo da se pretopi u Amerikanca, pa ni u umetnosti.

Kažu da su Bogdanoviči vodili boemski život na gornjem delu zapadnog Menhetna. Borislav bi stvarao u pidžami, retko bi govorio i niko nije smeo da mu dodirne kosu. Kada je Piteru bilo devet godina, ovaj značajan predstavnik balkanske umetnosti 20. veka doživeo je nervni slom, a ubrzo su nemi filmovi, a čija su snimanja posećivali u njujorškom Muzeju savremene umetnosti, postali glavna spona poznatog oca i čuvenog sina.

Od dvanaeste do tridesete, Piter je odgledao čak 4984 filma! Svakome ko iole poznaje lik i delo Pitera Bogdanoviča, ovi brojevi nisu nepoznanica. Na zasebnim karticama ispisivao bi svoje komentare za svaki film pojedinačno, zatim bi ih prekucavao i razvrstavao u kartoteku koju u svojoj 76. godini i dalje čuva.

Proslavljeni filmski reditelj ne poriče trag u filmskoj karijeri koji je umetnički izraz njegovog oca Borislava Bogdanoviča ostavio. Prilikom razgovora sa filmskim kritičarem Majklom Bilingtonom 1979. Piter Bogdanovič je izjavio:

Nesumnjivo je istinito da je sve što sam naučio, bilo da su u pitanju kompozicija, boje, ili vizuelni aspekti filma, bilo zahvaljujući mom ocu, i to indirektnim putem, nikada ne bi seo kraj mene i učio me. Moj otac bio je izvanredan, umeo je da utiče na ljude, a da pri tom ne kaže: „Ovome hoću da te naučim.” Uopšte nije bilo tako. Moj otac ni na koji način nije bio didaktičan, bio je neusiljen.

Tokom gostovanja u Srbiji 2012. godine, Bogdanovič se još jednom osvrnuo na uticaj njegovih roditelja:

Uticaj mojih roditelja je bio vrlo jak. Otac je bio dobar slikar, muzičar i naučio me je mnogim stvarima, ali više svojim primerom nego rečima. Ukazao mi je na to da su delo i način na koji živiš presudni. Majka je razumela i osećala umetnost, čime je, s jedne strane, mom ocu olakšavala da radi ono što voli, a s druge strane i kod mene razvijala takvu potrebu. Oni su imali odlučujući uticaj na izbor mog životnog opredeljenja, pa verujem i na formiranje nekog mog, nazovimo to tako, rukopisa.

Ko je Borislav Bogdanovič?

Rođen 1899. godine, Borislav Bogdanovič je srpski post-impresionista/modernista. Potiče iz ugledne rumske trgovačke porodice. Sve do studija živeo je u Rumi. Bavio muzikom i slikarstvom, a potom je dve umetničke više škole završio u Beču.

Na izložbama, njegovi radovi stajali su pokraj umetnika kao što su Mark Šagal, te Žan Renoar. Slikarstvom se bavio i po odlasku u SAD, a sve do 1970. godine, doduše, ne sa onliko uspeha koji ga je pratio u Evropi.

Pre smrti, Borislav Bogdanovič video je prvi Piterov igrani film, Mete, koji govori o poremećenom snajperisti.

Mislim da nije rekao više od 4 ili 5 reči o tome, ali je očigledno bio veoma dirnut iskustvom. Bio je to snažan film, težak film, a ni najmanje nije lepo opisivao život u Los Anđelesu, ili Americi, osetio je tragediju. Mogao sam da vidim u njegovim očima šta je mislio o njemu, nije morao da kaže puno.

Beg od rata

Petnaest godina mlađu Hermu Robinson, Borislav Bogdanovič upoznao je u Zagrebu gde je radio kao profesor klavira. Ona mu je najpre bila učenica, a potom i supruga.

Kada se u elitnim krugovima potvrdilo da će početi rat i da je njegova supruga Herma, poreklom Jevrejka, u opasnosti, Borislav uspeva da pridobije vize za Hermu i njega, ali i za članove njene uže porodice. Bilo je to u aprilu 1939. Tokom prelaska Atlantika, Herma je bila trudna, a Piter je rođen u julu. Doselili su se u Njujork, a Bogdanovič je ubrzo počeo da izlaže u većim galerijama.

Izvor fotografija: The Bogdanovich Collection

Load More Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *